Joga i Intenziv direktnog isksutva istine
Drevni jogin Patandžali u svojim «Joga sutrama» opisuje proces joge kroz osam koraka. Opisaćemo ih unazad, krenuvši od osmog koraka, samadhi, ka prvom, yama.
Suština joge je postignuće jedinstva sa Istinom, samadhi. U kontekstu Intenziva, to je direktno iskustvo. Direktno iskustvo uvek podrazumeva određenu vrstu postignuća jedinstva sa Istinom i neku vrstu unutrašnje transformacije i transformacije svesnosti – čovek na određeni način više nije sasvim isti kao što je bio ranije, i svestan je nečega čega nije bio svestan ranije.
Postoje različite dubine uvida, u kojima uvek postoji određena doza odvojenosti od objekta uviđanja – tu ste uvek vi, promatrač, i ono što se uviđa ili što se spoznalo. Drugim rečima, um i percepcija su prisutni. U direktnom iskustvu um je «isključen» i nema bilo kakvog oblika percepcije – samo čisto direktno znanje, direktna svest, direktna spoznaja (iako su i ovi izrazi neprecizni). Naravno, postoje i različite dubine samadhija.
U jogi, preduslov za samadhi je dhyana, obično prevođena kao «meditacija», ali to nije najbolji prevod. Dhyana je postojana pažnja ili tok pažnje na objekat spoznavanja, svojevrsna absorpcija ili uronjenost u objekat spoznavanja, bez ikakvog lutanja pažnje ili sporadičnih misli ili pokreta uma.
Preduslov za dhyanu je dharana, ili usmerenost pažnje na objekat spoznaje, obično prevođena kao «koncentracija».
Preduslov za dharanu je odsustvo pažnje sa objekata čula tj. čulnih objekata – pratyahara. Iako oči mogu biti otvorene, «ne vide» ono što je ispred njih, iako uši nisu začepljene «ne čuju» zvukove iz okoline… itd. Pažnja je u potpunosti okrenuta na unutra, ili uvučena unutra, i kroz dharanu usmerena na objekat spoznavanja.
Inace su dharana, dhyana i samadhi samo tri faze istog procesa, iste stvari, te ih pojedini drevni ucitelji i ne razdvajaju nego o sve tri govore pod istim imenom – samyama.
Preduslov za pratyaharu je pranayama ili vladanje energijom (pranom) tj. prana mora biti kanalisana i usmerena na objekat spoznavanja. Iako se pranayama obično tumači samo kao vežbe disanja, to je mnogo širi projekat vladanja svojom životnom energijom, a puna praksa te vrste može se sagledati u okviru tzv. tehnika vladanja energijom.
Preduslov za pranayamu je vladanje položajima tela – asana. Asane bude zatomljenu životnu energiju u telu i pripremaju jogina za prethodni (od unazad) korak čišćenja energetskih kanala u suptilnom telu i obuzdavanja tj. kontrolisanja energije.
Preduslov za asanu je pridržavanje određenih uputa za duhovnu praksu – niyama. Ta pravila pridržavanja su: čistoća tj. higijena (fizička, emotivna, duhovna…), realističan odnos prema stvarnosti, samodisciplina, studij Dharme i predanost Istini.
Da bi se čovek mogao pridržavati tih uputa potrebno je da pre svega prekine, prestane sa određenim vrstama delovanja – yama. To su: odustajanje od povređivanja drugih, od krađe, od laganja, od nekontrolisanog seksualnog pražnjenja, i od gomilanja i vezivanja za materijalne stvari.
Na Intenzivu je de facto prisutan svaki od ovih koraka, što sam Intenziv čini modelom savršene jogičke prakse.
Krenimo sad od prvog koraka Patandžalijeve joge ka poslednjem, direktnom iskustvu:
U svakodnevnom životu okruženi smo mnoštvom stvari koje nam okupiraju pažnju i odvlače našu energiju od samoistraživanja i poniranja u sebe. To kao posledicu ima i vršenje raznih aktivnosti koje «prljaju» naš um i osećanja, vode akumuliranju stresa i osećanja griže savesti, i mi postavljanjem specifičnih pravila već na početku Intenziva ograničavamo ta delovanja: tokom Intenziva odustajemo od povređivanja i verbalnog invalidiranja drugih, uključujući komentarisanje, ćaskanje, procenjivanje… Podstičemo duh uzajamnog poštovanja i pažnje, komunikaciju ograničavamo samo na istinito izražavanje u datom trenutku bez uznemiravanja ili ometanja drugih, suzdržavamo se od seksa bilo koje vrste, i tokom ta tri dana odričemo se satova, telefona, televizije i dr., jedemo samo jednostavnu hranu koja nam je data, u umerenim količinama, i ne brinemo se o faktoru posedovanja ili vezanosti za objekte koje inače posedujemo u svakodnevnom životu.
Ovaj «negativni» faktor odricanja nadopunjujemo «pozitivnim» faktorom podsticanja na održavanje pravila čistoće i urednosti (što uključuje i sobu za rad, koja uvek treba biti čista i uredna, harmonično postavljena sa mestima za sedenje itd), kultivisanje prihvatanja intenzivske situacije života i rada kakva jeste, podsticanje samodiscipline da poštujemo raspored i pravila, da obuzdamo impulse uma i tela da se igraju, ili izbegavaju rad, meditaciju itd. i kroz data pravila i tehniku postepeno kultivišemo sve veću predanost i privrženost Istini kakva god da jeste.
Tako smo postavili temelje yame i niyame.
Dijadnom situacijom u kojoj svaki učesnik sedi nasuprot drugog uspravne kičme i otvorenih očiju, s pravilom da partner koji komunicira može da prezentira sebe na svaki način bez da dodiruje partnera ili ustaje sa sedišta, regulišemo pitanje kontrole nad telom (asana).
Vežbe disanja ujutro i naveče, princip da sedimo uspravne kičme kako bi tok energije centralnim kanalom bio što otvoreniji, suzdržavanjem od seksa, stalnom otvorenošću za Stvarnost (Istinu) i stalnim kontaktom sa partnerom, posebno dok smo partner koji sluša, kanališemo energiju i uspostavljamo određeni stepen kontrole i ispravnog kanalisanja energije – pranayama.
Tako uspostavljen tok pažnje i energije vodiće tome da učesnik polako počne da prestane da obraća pažnju na okolinu i druge učesnike, tuđe komunikacije koje su mu prvog dana odvlačile pažnju sada i ne primećuje, vreme trajanja dijadne vežbe koja mu se na početku činila kao večnost sada i ne zapaža… drugim rečima pažnja sa vanjskih objekata čula do određenog stepena se povlači «unutra» i učesnik postaje sve zainteresovaniji samo za svoju kontemplaciju. Desio se određeni stupanj pratyahare.
To, i uporan rad tehnike uz pridržavanje gornjih principa, dovešće do dharane – ili sve veće koncentracije na objekat prosvetljenja: sebe, život ili druge. Koncentracija je bitno povezana sa interesovanjem. Gornji rad će u velikoj meri da nas zainteresuje za Istinu, i dharana će postati moguća, jer kao što znamo, teško se koncentrisati na nešto za šta smo neizainteresovani. Sve dublja, istinitija i otvorenija komunikacija između učesnika doprineće toj zainteresovanosti i prirodnoj koncentraciji koja će se javiti kao njena posledica.
Sve veće «čišćenje uma», odnosno oslobađanje uma od raznih fiksiranih ideja i predstava o sebi npr., dovešće koncentraciju na novi nivo postojanog toka pažnje na rad, objekat rada, tehniku itd. i rezultiraće nekom formom dhyane.
Ako je učesnik zaista zainteresovan, otvoren i sledi gornja načela, ima sve šanse da u nekom trenutku doživi i Jedinstvo – direktno iskustvo Istine ili samadhi.
Tako vidimo da je celokupan osmostruki put joge sadržan u metodologiji Intenziva prosvetljenja, i da se ne radi o nekoj instant novotariji, već o metodu koji je duboko ukorenjen u večnoj mudrosti o prirodi našeg tela i uma i principima prevazilaženja njihovih ograničenja kako bi u jednom bezvremenom trenutku mogli dosegnuti Krajnju Stvarnost.
E. S. Brahmananda
kontakt i info:
https://esalihovic.wixsite.com/intenziv
Intenziv događaj
https://cakre.eu/eventi/intenziv-direktnog-iskustva-istine/
Šta je intenziv direktnog iskustva istine?
https://cakre.eu/sta-je-intenziv-direktnog-iskustva-istine/
Ostavite vaš komentar